Biografija

Rođen u Vršcu 1956. godine. 

Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1980. sa prosečnom ocenom 9.70. Specijalizaciju iz opšte hirurgije je završio 1986. godine, a užu specijalizaciju iz vaskularne hirurgije 2002. godine. Magistrirao je 1983. i doktorirao 1991. na eksperimentalnoj i karotidnoj aterosklerozi na Medicinskom fakuletetu Univerziteta u Beogradu. Za dopisnog člana SANU izabran je 5. Novembra 2009. godine , a za redovnog 2015. godine.

Nakon završenih studija u Beogradu usavršavao se kao dobitnik stipendije nemačke vlade (DAAD) kod čuvenog Prof. Vollmar-a u Ulmu, Nemačka 1987. Nastavio je stručno usavršavanje u Bruxelles, Belgija 1991., Zurich, Švajcarska 1990., Padua, Italija 1991., London, Engleska,1995., Hamburg, Nemačka 2001.

Stečena znanja je ugradio u razvoj Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ gde je okupio i motivisao grupu mladih hirurga sa naučnim ambicijama. Bio je mentor za preko 30 magisterijuma, doktorskih disertacijaa i radova uže specijalizacije. Praktično je obučio više od 60 vaskularnih hirurga iz zemlje i inostranstva.

Značaj u vaskularnoj hirurgiji:

Jedan je od pionira vaskularne hirurgije u Srbiji. 

Najveće interesovanje stručne javnosti izazvao uvođenjem everzione endarterektomije karotidnih arterija (1993) kao revolucionarno nove metode. Učestvovao je u prvim transplantacijama jetre i pankreasa. Pokrenuo je endovaskularnu hirurgiju 2004. godine kao i prve „hibrid“ procedure u lečenju multiplih lezija supraaotalnih i perifernih arterija 2013. godine primenom endovaskularne u kombinaciji sa otvorenom vaskularnom hirurgijom. 

Prvi je u Srbiji izveo implantacija stent grafta kod pacijenata sa aneurizmom torakalne arterije. Dizajnirao je i uveo u svakodnevnu upotrebu Bazu podataka za prospektivno praćenje rezultatat lečenja.

Prof. Radak je do sada uradio preko 30 000 vaskularnih operacija sa rezultatima na nivou velikih svetskih centara.

Naučni rad: 

Publikovao je više od 840 stručnih radova radova. Baza Scopus prikazuje više od 190 radova publikovanih u celini u časopisima sa impakt faktorom.

Objavio je 105 poglavlja u međunarodnim knjigama i domaćim monografijama. Urednik je u 8 knjiga. Jedini je autor 3 knjige internacionalnog značaja: „Hirurški pristupi arterijama“, „Revaskularizacija mozga“ i „Karotidna hirurgija“. 

Prema zvaničnim podacima univerzitetske bioblioteke u bazi podataka Science Citation Index i Web of Science pronađeno je više od 1600 citata ( uz 1307 „on behalf“citata), a u bazi Scopus preko 950 citata. Hiršov indekx (h-Index) je 15.

Publikovao je inovativne naučne radove pokušavajući da rezultate dobre hirurgije oplemeni bazičnim istraživanjima, da prevenira komplikacije i približi se tretiranju genomskih, proteomskih i metaboličkih uzroka ateroskleroze i aneurizmatske bolesti.

Radno iskustvo: 

• Redovni profesor na katedri Hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. 
• Šef katedre za vaskularnu hirurgiju sa angiologijom
• Dugogodišnji upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.
• Od jula 2019. godine preuzima funkciju direktora Hirugije Euromedik bolnice na Novom Beogradu, Bulevar umetnosti 29.
• Predsednik Komisije za cikluse predavanja SANU
• ‘’Instituto di cardiochirurgia-Universita di Milan’’ od 1995 počasni je profesor hirurgije.

Članstvo:

Medicinska akademija Srpskog lekarskog društva (Član).
Internacionalna unija angiologa (IUA)  (Član).
Evropsko udruženje za vaskularnu hirurgiju ( ESVS)  (Član).
Evropsko udruženje za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju  (Član).
Vaskularna i endovaskularna istraživačka grupa (VERGE), London  (Član).
Internacionalno udruženje transplantologa   (Član).
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU)   (Član).
Udruženje za vaskularnu medicinu Srbije i Crne Gore  (Predsednik).

Uslov za dobrog lekara je da bude dobar čovek

Dr Radak o svojoj profesiji kaže: „Savremene dijagnostičke metode pružaju preciznu sliku stanja krvnih sudova vrata, mozga, srca i ostatka celog tela. Bezbolnim metodama može se videti koliko su krvni sudovi izmenjeni i da li pacijentu preti infarkt, šlog ili gangrena. Vaskularni hirurzi i kardio hirurzi mogu sprečiti te nepovoljne ishode i time značajno produžiti ljudski vek i poboljšati kvalitet života. Jedan od prvih koraka u toj borbi je da lekari sa više strpljenja razgovaraju sa pacijentom a da manje budu opterećeni organizacionim problemima. Vreme je za profesora medicine postalo deficitaran resurs, pravog kontakta između lekara i pacijenta više nema. To je ono što mislim da nedostaje u svetskoj medicini, mislim da će ljudi poželeti da se tome vrate.“

Korisni saveti

U medicini vreme je život i tajming diktira rezultate naših intervencija. To znači da lekar ne sme da izbegava teška rešenja, ako su u interesu pacijenta. Sa druge strane, svaki lek, i svaka operacija, imaju svoju idealnu dozu, i neophodan tajming da bi se postigao dobar rezultat. Posebno jer vaskularne bolesti imaju taj specifični pritisak “tajminga”. Ako uradite pravu stvar u pogrešno vreme, napravili ste štetu.

Dokazano je da se većina ozbiljnih šlogova, moždanih udara događa u prvoj nedelji nakon prve najave, tj. prve nesvestice, odnosno vrtoglavice. Novi vodiči za lečenje karotidne bolesti ukazuju da su naizgled bezazleni simptomi upozorenje da je neophodna ubrzana, da ne kažem hitna operacija i da je tu mogućnost čekanja par dana, a ne par meseci.

Dobro je da pacijent zna što više o svojoj bolesti. Prvo, zato što će bolje sarađivati u slučaju potrebe za interventnim procedurama, i drugo, zato što sam pacijent može mnogo da učini u prevenciji ovih oboljenja. Promena stila života, prihvatanje saveta vezano za ishranu i lečenje može da promeni sudbinu pacijenata.

Prevencija

Jedno je pitanje opšte prevencije, a drugo je pitanje što su i same intervencije na krvnim sudovima preventivne.

Vaskularna hirurgija povećava repertoar intervencija, a smanjuje traumu. Operacije koje su nekada bile vrlo ozbiljne i teške, zamenjuju se malim i brzim intervencijama koje lečenje čine brzim, efikasnim i poboljšavaju kvalitet života, a čovek je u bolnici proveo dva-tri dana. Revolucija se desila i u dijagnostici, sa Multislajs skenerom praktično svaku arteriju možemo da vidimo kao u atlasu, a potpuno je neinvazivno.

Sada može čak i na osnovu genoma da se planira koja osoba personalizovano će bolje reagovati na nutrigenomsku promenu načina ishrane, kojoj osobi je presudno važno da ne puši, kojoj osobi i kada dozirati sistem fizičke aktivnosti, da bi efekat bio najbolji.

To je savremena dijagnostika, s tim što postoje i savremeni lekovi koji potpuno dokazano usporavaju razvoj ateroskleroze.

Prognoza

Pandemija ateroskleroze je dovela do toga da će 52 odsto ljudi umreti od posledica različitih oblika ateroskleroze. U razvijenim zemljama je ovaj fenomen uočen u proteklih 10 godina. Kardiovaskularne bolesti izletele su ispred malignih bolesti i povreda kao uzroka smrtnosti. Zato što sada imamo priliku da, živeći duže, dobijemo aterosklerozu. Sledeće povećanje dužine života će zavisiti od toga kako bude rešen problem kardiovaskularnih bolesti i problem malignih bolesti.

S jedne strane imamo ekspanziju antiejdžing medicine, lepote, dermatoloških intervencija, sve za lepotu. A u suštini, kardiovaskularna medicina, popravljajući cirkulaciju, u organima podmlađuje celog čoveka.

Jednom sam napisao da mi radimo operaciju “podmlađivanja mozga”, i to je tačno I mislim da je to prekretnica kako treba shvatiti vaskularnu medicinu. 

Vera u nove naraštaje

Mnogi napadaju mlade generacije, ali ja mislim da oni donose ogromnu količinu talenta, pameti i lepote. Ponekad se pitam odakle im snaga da u okruženju koje ih usmerava ka lakoj zaradi, i površnim životnim rešenjima, uporno žele da se bave lekarskom strukom i naukom. 
Problem jeste u tome što mladi doktori moraju prvo da stažiraju, a zatim obično da po nekoliko godina volontiraju, da rade besplatno, da pokazuju dobru volju. Ako bude sreće pa se i zaposle, teško dobijaju specijalizaciju koju žele, već dobiju obično onu koja je deficitarna. Medicinu uspevaju da upišu najvredniji, najbolji đaci, najambiciozniji i zato je velika šteta za naše društvo što baš oni moraju na samom početku da razmišljaju o tome da li je spas u odlasku, jer sa doktorskom platom je ovde teško formirati porodicu.

Sta znači biti dobar lekar

Prvi uslov za dobrog lekara je da bude dobar čovek. Lekar preuzima veliku odgovornost dok leči pacijenta. Nikad nisam video lekara koji mirno spava ako njegov pacijent ima komplikaciju. Najteži deo hirurgije nije sama operacija i potreba da ona bude izvedena tehnički savršeno. Hirurg je pod pritiskom da stalno mora da donosi neopozive odluke na osnovi nepotpuno poznatih činjenica. A ulog je veliki: nečiji život, zdravlje, sudbina. Podsvesno svaki hirurg stalno preispituje svoje odluke, poteze i rezultate. U vaskularnoj hirurgiji se greške ne praštaju, već ispašaju.