Svaki grad je samo gomila cigle i betona bez svojih ljudi. Opšti utisak stranaca o Srbima je da su „ponosni, velikodušni, glasni, zabavni, temperamentni i topli“. 

Nigde u Srbiji nijedan posetilac nije ostavljen da se oseća kao autsajder. U stvari, sasvim suprotno - veća je verovatnoća da će biti prihvaćen i tretiran kao blizak i drag rođak. Ako se potrudite da ostvarite komunikaciju sa lokalnim stanovništvom, videćete da oni nisu ništa drugo do srdačni, prijateljski raspoloženi ljudi koji će se potruditi da vam pomognu.

Evo još jednog zanimljivog podatka o srpskom narodu – istraživanje o samopoštovanju koje je sproveo američki Univerzitet Bredli svrstalo je Srbe na prvo mesto među 53 zemlje.

Beograd je grad sa bogatom kulturnom istorijom, a srpska hrana je odraz toga. Pošto je Srbija na raskrsnici istoka i zapada, naći ćete tradicionalna jela koja su oblikovana i bliskoistočnim i evropskim uticajima.

Jedinstvenost srpskih jela čini ga odličnim izborom za putnike koji žele da probaju nešto novo dok posećuju ovu zadivljujuću zemlju jugoistočne Evrope.

Bogato meso sa roštilja, mleveno meso, sveže povrće, hleb, sir, peciva i vino igraju važnu ulogu u srpskoj kulturi i kuhinji. Kao i kuhinje mnogih balkanskih zemalja, ukusi su uglavnom blagi, a najčešće korišćeni začini su paprika, so i crni biber.

Srpski roštilj a naročito ćevapi, obično služeni u lepinji sa lukom su jedan od tradicionalnih srpskih specijaliteta. Probajte sarmu ili punjenje paprike ili prebranac i naravno, srpsko pečenje. Riblja čorba je još jedan od specijaliteta koje obavezno morate probati naročito ako ste gost restorana uz obalu Save u Dunava.  Burek je zaštićen nacionalni proizvod, može se naći u svakoj pekari, podseća na pitu ali ne postoji način da se dovoljno dobro opiše ukus ovog najpopularnijeg domaćeg proizvoda kada je u pitanju doručak, osim ga probati.

Beograd je pravi raj za žurke! Danas grad možda godinama zaostaje za drugim evropskim prestonicama u ekonomskom razvoju, ali je bukvalno svetlosnim godinama ispred kada je noćni život u pitanju.

Kada ste u Beogradu, brzo ćete naučiti da je svako veče petak uveče! Prava odlika grada je njegova mladalačka populacija koja mnoge kutke čini veselim, vremenski relativnim, a noćni život legendarnim. Srbi su nadaleko poznati po tome što su intenzivni, strastveni, druželjubivi i iznad svega, izuzetno gostoljubivi. Na vama je da saznate zašto!

Zabava / večera / rezervišite hotelski smeštaj / iznajmite apartman / iznajmite automobil... sve po niskom budžetu. Šta god da radite u Beogradu, pristupačno je, posebno ako dolazite iz bogatih zapadnih ili severnoameričkih zemalja. Da li biste verovali da će vam obrok od tri jela za dvoje u beogradskom restoranu srednje klase koštati samo 20 evra? Što nas dovodi do našeg sledećeg argumenta „obavezno posetiti Beograd“…

Skadarska ulica, ili Skadarlija kako je Beograđani zovu, je boemska četvrt grada već 150 godina. Posle predstave u Narodnom pozorištu, glumci su morali negde da se opuste i prizalogaje tako da je Skadarlija skupljala najzanimljiviji krug umetnika, novinara i mislioca Beograda. Ta istorija je ostavila traga i oseća se i dan danas. Ulica je autentično kaldrmisana kao stare beogradske ulice i prepuna je tradicionalnih restorana i kafana gde uz sjajan obrok možete slušati svirače sa repertoarom tradicionalne narodne muzike i starogradskih pesama. Sem toga imate i izbor modernih barova i klubova. Svaki restoran i bar preliva svoju atmosferu na Skadarliju niz koju uvek prolaze nasmejani ljudi. Boemskom šarmu doprinose i spomenici starim pesnicima, uličini svirači, prodavci cveća, zanatskih proizvoda i ručnih radinosti. Ako prolazite danju, na dnu ulice možete izaći na Bajloni pijacu koja je sa svojim svežim voćem i povrćem doživljaj sam po sebi. Paralelno sa Skadarskom ulicom je Cetnjska ulica gde vas čeka konglomerat modernih barova i klubova za piće i noćni život.

Nekada je Kalemegdan bio taktička lokacija čiju je tvrđavu držao svaki osvajač ovih prostora u zadnjih 2000 godina. Danas Kalemegdanski park je najveća zelena površina Beograda kojom je milina šetati se. Ovde možete provesti ceo dan u obilasku, potrebno vam je samo lepo vreme. U Kalemegdanski park je najejdnostavnije ući tako što nastavite šetnju iz Knez Mihailove ulice. Dok lutate prolazićete kroz stare kapije i zidine, videćete razne spomenike, stare topove, možete sedeti na klupicama ili u nekim od kafića, a ima i luksuzni restoran Kalemegdanska terasa ako ste za obrok. Obiđite Vojni muzej sa svojom otvorenom izložbom tenkova i artiljerije iz Prvo i Drugog svetskog rata, Prirodnjački muzej, Rimski bunar, opservatoriju, Paviljon Cvijete Zuzarić, crkvice Ružica i Sveta Petka u okviru samih zidina, ili jednostavno istražujte ovu staru tvrđavu sa svim svojim zavijucima. Ako ste raspoloženi za rekreaciju dostupni su teniski tereni, košarkaški tereni, a donji deo Kalemegdana Beograđani koriste za džogiranje i razne vrste treninga na otvorenom. Porodice sa decom mogu da svrate do igrališta, luna parka, dino-parka ili zoo vrta. Kako god se šetali nezaobilazna tačka je plato sa spomenikom Pobednik koji je simbol Beograda. Ovde ćete uživati u predivnom pogledu na ušće Save u Dunav. Ako niste umorni od šetnje možete se spustiti do reke gde vas čeka lep kej sa ponudom kafića i restorana na vodi. Kalemegdan ima i svoj noćni život, jer u toku letnjih meseci otvaraju se klubovi na otvorenom, a i često se organizuju manifestacije, festivali i koncerti. Ako ste prvi put u Beogradu posvetite jedan dan za Kelemegdan.

Na samo 4km od centra grada, na reci Savi,  nalazi se nekadašnje ostrvo a današnje poluostrvo Ada Ciganlija. To je najomiljenije i najposećenije kupalište Beograđana. Kao retko prirodno bogatstvo Ada je bila zapažena još od Karađorđa i kneza Miloša Obrenovića pa je još 1821. godine proglašena za državno dobro. Zbog izuzetne kombinacije vodenih površina i šuma Ada ima specifičnu mikroklimu tako da leti ima par stepeni nižu temperaturu od ostalih delova grada. Sama plaža oko Savskog jezera je u potpunostu uređena i opremljena neophodnim infrastrukturnim objektima. Sa preko 50 sportskih terena na otvorenom među kojima su i teren za golf i žičara za skijanje na vodi, Ada Ciganlija može da odgovori na potrebe i najzahtevnijih posetilaca.
U toku leta Ada postaje najposećeniji deo Beograda. 

Splavovi su svakako nešto po čemu je Beograd postao prepoznatljiv među turistima u celom svetu. Može se reći da upravo zbog splavova srpska prestonica važi za centar zabave na Balkanu. Na obalama Save i Dunava mogu se naći splavovi sa najrazličitijom muzikom za svačiji ukus. Prelazeći Brankov most iz Starog grada na Novi Beograd prvo što se uočava na Ušću dveju reka jesu upravo ploveći objekti preuređeni u mesta za noćni provod. Na ovom potezu su se izdvojili splavovi  koji garantuju dobar provod uz opušteniju atmosferu  i predstavljaju pravo osveženje u odnosu na druga mesta sličnog tipa. 

Dorćol je potez Beograda nizbrdo od Ulice kneza Mihaila. Deli se na gornji i donji, a metaforički na stari i moderni. Gornji dorćol čini mreža ulica sa starim zgradama u kojoj ćete se lako upecati. Dok šetate uzduž i popreko od Skadarlije do Kalemegdana, naići ćete na restorane sa delikatesnim obrocima, institucije brze hrane koji se bore za titulu najboljeg u Beogradu, vinarije sa prijatnim ambijentom, ili kafiće i barove u kojima lako možete da dočekate ponoć časkajući sa lokalnim umetnicima. Kada pređete Ulicu cara Dušana ušli ste u donji Dorćol i u drugi svet. Ova zona na prvi pogled može da deluje kao zbrka stambenih zgrada i industrijskih postrojenja, al za ljubitelje avanture i noćnog života ovde su nezaobilazne tačke. Ovde su skriveni moderni kafići sa specijalnim kafama i pivnice sa pićima koje same prave. Postoji i nekoliko manjih klubova, ali i omladinski centar Dorćol plac gde su česti koncerti, festivali i kulturni sadržaji. Pored toga u zimskoj sezoni po napuštenim hangarima se organizuju velike žurke i koncerti. Ako nastavite dalje i zaobiđete sve sadržaje Dorćola doći ćete do keja kraj Dunava gde možete da uživate u miru i prizoru. Sem šetališta na raspolaganju vam je i sportski centar i bazen 25. maj, a u blizini su i teniski i fudbalski tereni. 

“Zemun se ili voli ili ne poznaje” obično kažu rođeni Zemunci. Ovaj grad u gradu, na samo par kilometara od Starog grada, nalazi se na turističkoj mapi Evrope sa svojim kulturnim, sportskim, gastronomskim, nautičkim i manifestacionim turizmom. Zbog toga je nezamislivo da neko ko je gost Beograda ne upozna i Zemun. To je priča o posebnom; priča o kaldrmi, keju, alasima, mirisu starog i novog, spoju nespojivog. Svakako nešto o čemu ne treba mnogo pričati već ga treba doživeti.

Ono što je postalo sinonim za Zemun poslednju deceniju jeste  kafanski život  sa bogatom ponudom ,od restorana i klubova na vodi do starih, renomiranih, intimnih kafana, zavučenih po uskim ulicama u samom srcu Gardoša. 
Iako teritorijalno, politički, istorijski, kulturno, ekonomski i saobraćajno  vezan za Beograd, Zemun ipak živi svoj život kao grad unutar grada i zbog toga ga treba upoznati da bi se shvatila ona čuvena , zemunska, sa početka teksta.